Хрватска обиљежава 35 година од пада Вуковара и злочина у Шкабрњи
Хрватска 18. новембра 2026. године одржава комеморацију поводом 35. годишњице пада Вуковара и злочина у Шкабрњи. Централна манифестација у Вуковару, под називом „Храброст, жртва, слобода”, одржава се у дворишту Националне меморијалне болнице „Др Јурај Њавро”. Организатори очекују да ће скупу присуствовати најмање 100.000 људи из Хрватске и Босна и Херцеговина.
Историјска опсада и војни детаљи
Одбрана Вуковара прекинута је 18. новембра 1991. године, након 87-дневне опсаде Југословенске народне армије (ЈНА) и српских паравојних снага. 204. вуковарска бригада бранила је град са око 1.800 припадника, укључујући добровољце из Националне гарде, полиције и ХОС-а. Током опсаде, град је био мета значајне војне опреме, укључујући 350 топова, 60 авиона и 1.600 оклопних борбених возила. Нападачке снаге су бројале око 30.000 војника.
Сукоб је изазвао масовно расељавање и губитак живота. Током опсаде, у граду је било 15.000 цивила. Подаци показују да је 22.000 становника Вуковара расељено. Укупан број погинулих хрватских бранилаца и цивила је 2.717. Поред тога, међу укупно 1.725 несталих и погинулих током Домовинског рата уписано је 320 људи из Вуковара. Град је остао под окупацијом све до мирне реинтеграције хрватског Дунава 15. јануара 1998. године.
Националне комеморације и политичке изјаве
Широм земље одржавају се разни комеморативни догађаји, укључујући церемоније паљења свећа у Сплиту, Нережишћи, Врлици и Иванцу. У Јелси је Удружење хрватских бораца и добровољаца Домовинског рата организовало спомен-литију од Крстоносног трга до Цркве Богородице Здраве на Рачици. У Шкабрњи комеморацију обележавају киша и мања одзивност у односу на претходне године.
Политички лидери су се осврнули на значај годишњице. Гордан Јандроковић, председник Хрватског сабора, изјавио је да је „Вуковар симбол јединства и да је важно да се то памти за младе”. Премијер Андреј Пленковић изразио је очекивање дијалога од нове владе у Србији. Сандра Бенчић, представница Можемо!, изјавила је да „нестали морају постати политички приоритет и да се мора решити питање сарадње са Србијом”.
Овај чланак је написан уз помоћ вештачке интелигенције на основу више новинских извештаја, а наша редакција га прегледа у складу са уређивачким принципима. Уређивачки стандарди · Дојаве и контакт
Коментари 0